U današnje vreme, više dece nego ikada ima pristup obrazovanju. Procenat dece koja se upišu u osnovnu školu dostigao je 2015. godine 91%, čak i u zemljama u razvoju, a u Srbiji taj procenat iznosi 95,7%. Ali, mnogi od njih ne završe osnovnu školu – u Srbiji čak 10 do 15 %, i ne uključe se u sistem školovanja na vreme – samo 9% najsiromašnije dece pohađa predškolsku nastavu.

U ostvarivanju napretka, regioni u razvoju naišli su na teške izazove zbog visoke stope siromaštva, oružanih sukoba i drugih vanrednih situacija. U zapadnoj Aziji i severnoj Africi, veći broj dece prekinuo je školovanje zbog aktuelnih oružanih sukoba. Ovaj trend zabrinjava. Iako je podsaharska Afrika ostvarila najveći napredak u domenu upisa u osnovnu školu od svih regiona u razvoju – sa 52% 1990. do 78% 2012. godine – i dalje postoji veliki disparitet. Verovatnoća da će prekinuti školovanje četiri puta je veća kod dece iz najsiromašnijih domaćinstava nego kod dece iz najbogatijih domaćinstava. Disparitet između ruralnih i urbanih područja i dalje je visok.

Stvaranje društva u kome je obrazovanje vrednovano i dostupno svima presudno utiče na kvalitet života pojedinaca i smanjenje nejednakosti. Da bi se postigao održivi razvoj, neophodno je i da znanje koje dobijaju bude kvalitetno i usaglašeno sa potrebama tržišta rada.

Postizanje inkluzivnog i kvalitetnog obrazovanja sve dece potvrđuje uverenje da je školovanje najmoćnije i dokazano sredstvo održivog razvoja. Agenda 2030 zalaže se za besplatno predškolsko, osnovno i srednje i pristupačnije univerzitetsko obrazovanje, podizanje nivoa uključenosti, posebno najosetljivijih grupa, u obrazovni sistem i dostupnost celoživotnog učenja.

4.1. Besplatno osnovno i srednje obrazovanje

Do 2030. obezbediti da sve devojčice i dečaci završe besplatno, ravnopravno i kvalitetno osnovno i srednje obrazovanje koje vodi ka relevantnim i efikasnim ishodima učenja.

Indikatori: Udeo dece i mladih: a) u razredima 2/3; b) na kraju osnovnog; c) na kraju nižeg srednjeg obrazovanja koja postižu najmanje minimalni nivo dostignuća u čitanju i matematici, prema polu.

4.2. Jednak pristup kvalitetnom predškolskom obrazovanju

Do 2030. obezbediti da sve devojčice i dečaci imaju pristup kvalitetnom razvoju u ranom detinjstvu, brizi i predškolskom obrazovanju kako bi bili spremni za osnovno obrazovanje.

Indikatori: Udeo dece mlađe od 5 godina koja se pravilno razvijaju u domenima: zdravlja, obrazovanja i psihosocijalnog blagostanja, prema polu. Stopa učešća u organizovanom učenju (godinu dana pre zvaničnog uzrasta za upis u osnovnu školu), prema polu.

4.3. Jednaka dostupnost pristupačnog i kvalitetnog stručnog obrazovanja

Do 2030. obezbediti jednaku dostupnost pristupačnog i kvalitetnog stručnog obrazovanja na svim nivoima, uključujući i univerzitetsko, za sve žene i muškarce.

Indikatori: Stopa učešća mladih i odraslih u formalnom i neformalnom obrazovanju i obukama u prethodnih 12 meseci, prema polu.

4.4. Povećati broj ljudi sa veštinama koje obezbeđuju finansijski uspeh

Do 2030. značajno povećati broj mladih i odraslih koji imaju odgovarajuće veštine, uključujući tehničke i stručne, za zapošljavanje, dostojne poslove i preduzetništvo.

Indikatori: Udeo mladih i odraslih sa veštinama u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT), prema vrstama veština.

4.5. Univerzalna jezička i numerička pismenost

Do 2030. obezbediti da svi mladi i znatan deo odraslih (muškaraca i žena) postignu jezičku i numeričku pismenost.

Indikatori: Udeo stanovništva određenog uzrasta koje je dostiglo najmanji fiksni nivo postignuća u funkcionalnoj pismenosti, matematičkim kompetencijama, prema polu.