Čak 11% ljudi u svetu je pogođeno neuhranjenošću, dok sa druge strane, sve veći broj pati od gojaznosti. Tokom protekle dve decenije, brz ekonomski razvoj i veća produktivnost u poljoprivredi doveli su do toga da je broj neuhranjenih ljudi gotovo prepolovljen. Mnoge zemlje u razvoju koje su se nekada borile protiv gladi sada mogu da zadovolje nutritivne potrebe najugroženijih. Centralna i istočna Azija, južna Amerika i Karibi ostvarili su ogroman napredak u iskorenjivanju ekstremne gladi.

Sve su ovo značajna dostignuća u postizanju zadatih rezultata, koji su postavljeni prvim Milenijumskim razvojnim ciljevima. Nažalost, ekstremna glad i neuhranjenost i dalje su ogromna prepreka razvoju u mnogim zemljama. Procenjuje se da je 2014. godine bilo 795 miliona hronično neuhranjenih ljudi, što je često posledica degradacije životne sredine, suše i gubitka biodiverziteta. Više od 90 miliona dece mlađe od pet godina ima težak oblik neuhranjenosti. Svaka četvrta osoba u Africi je gladna. Prema podacima iz 2017. godine, 1,8% dece u Srbiji je pothranjeno, u romskim naseljima čak svako deseto dete, dok je 13,9% dece gojazno.

Svrha Ciljeva održivog razvoja je iskorenjivanje svih oblika gladi i neuhranjenosti do 2030. godine, pri čemu će se voditi računa o tome da svi – naročito deca i najugroženiji – imaju dovoljno kvalitetne hrane tokom cele godine. Tu spada i promovisanje održivih poljoprivrednih postupaka: unapređenje života i kapaciteta malih poljoprivrednika, uz ravnopravan pristup zemljištu, tehnologiji i tržištima. Isto tako, potrebna je međunarodna saradnja, koja će osigurati investicije u infrastrukturu i tehnologiju i tako povećati produktivnost u poljoprivredi.  Uz ostale, ovde navedene ciljeve, možemo iskoreniti glad do 2030. godine.

2.1. Univerzalni pristup bezbednoj, nutritivnoj i dovoljnoj ishrani

Do 2030. okončati glad i osigurati pristup bezbednoj, nutritivnoj i dovoljnoj ishrani tokom cele godine svim ljudima, a posebno siromašnima i licima u stanjima ranjivosti, uključujući odojčad.

Indikatori: Prevalencija neuhranjenosti. Prevalencija umerene ili teške nesigurnosti hrane kod stanovništva, prema Skali iskustva sa nesigurnošću hrane (FIES).

2.2. Udvostručiti poljoprivrednu produktivnost i prihode malih proizvođača hrane

Do 2030. udvostručiti poljoprivrednu produktivnost i prihode malih proizvođača hrane, a posebno žena, autohtonih naroda, porodičnih poljoprivrednih proizvođača, stočara i ribara, kroz bezbedan i jednak pristup zemljištu, drugim proizvodnim resursima i podacima, saznanjima, finansijskim uslugama, tržištima i mogućnostima za ostvarivanje dodatne vrednosti, odnosno za zapošljavanje van poljoprivrede.

Indikatori: Obim proizvodnje prema jedinici radne snage po vrstama poljoprivrednog/šumarskog preduzeća. Prosečni prihod malih proizvođača hrane, prema polu i starosedelačkom statusu.

2.3. Održivi sistemi za proizvodnju hrane i otporne poljoprivredne prakse

Do 2030. obezbediti održive sisteme za proizvodnju hrane i primeniti otporne poljoprivredne prakse za povećanje produktivnosti i proizvodnje koje pomažu u održavanju ekosistema, koje jačaju kapacitet za prilagođavanje klimatskim promenama, ekstremnim vremenskim uslovima i katastrofama i koje progresivno poboljšavaju kvalitet zemljišta i tla.

Indikatori: Udeo poljoprivrednog zemljišta pod produktivnom i održivom poljoprivredom.

2.4. Održavati genetsku raznolikost semena pri proizvodnji hrane

Do 2030. održavati genetsku raznolikost semena, kultivisanih biljaka i uzgajanih i domaćih životinja odnosno njihovih srodnih divljih vrsta, između ostalog i preko pravilno vođenih i raznovrsnih banaka semena i biljaka na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou, i obezbediti pristup koristima, odnosno pravično i ravnopravno deljenje koristi koje proističu iz korišćenja genetskih resursa i sa njima povezanih tradicionalnih oblika znanja, a prema međunarodnom dogovoru.

Indikatori: Broj biljnih i životinjskih genetskih resursa za hranu i poljoprivredu koji su osigurani u objektima za srednjoročnu ili dugoročnu konzervaciju. 

2.5. Obezbediti pravilno funkcionisanje tržišta prehrambenih proizvoda i pravovremeni pristup informacijama

Usvojiti mere koje će obezbediti pravilno funkcionisanje tržišta prehrambenih proizvoda i njihovih derivata i olakšati pravovremeni pristup tržišnim informacijama, uključujući i rezerve hrane, kako bi se ograničila ekstremna nestabilnost cena hrane.

Indikatori: Indikator odstupanja cena hrane.