Planeta Zemlja, planeta sa rekordno rastućim temperaturama na kojoj okeani doslovno ključaju, dok gotovo svakodnevno protestujemo usled nepovratno ugroženih osnovnih ljudskih prava — na čist vazduh i pijaću vodu. Jer, to je strana antropocena i klimatskih promena o kojoj nedovoljno razgovaramo: zlosutan je uticaj na marginalne grupe ljudi širom sveta. Samo što u zavisnosti od zemlje situacija se menja, ako se osvrnemo na Srbiju, imamo rekorde u zagađenosti vazduha, ne razvestavanja otpada i reka koje su prezagađene. 

Sa druge strane imamo i mogućnost da napredujemo, te nije sve tako crno. Što pre krenemo, biće nam lakse da spasemo sredinu u kojoj živimo. A kreće se od promene svesti ljudi od sredine do sredine. Pa tako da li ste znali da Srbija ima jako znaimljivih ekoloških aparate. Neke od njih ćemo izlistati ovde. 

Da li ste znali da u Srbiji imamo primere dobre prakse reciklomat, a do kraja nedelje biće postavljeno još četiri ovakve mašine za prikupljanje staklene ambalaže, PET plastike, limenki i Tetra Pak ambalaže, čime zvanično započinje realizacija projekta “Reciklažom do vožnje”.  Od samog početka ove akcije u Srbiji je reciklirano 1.828.020 jedinica ambalaže. 

Primarni cilj svakako je efikasniji rad na sakupljanju ambalažnog otpada, podizanje nivoa svesti i edukacija građana o značaju zaštite prirode i reciklaže. Cilj je i da se sistemom nagrađivanja motivišu građani da učestvuju u procesu primarne selekcije otpada. Na 5 lokacija je postavljeno i za sada odlično se građani snalaze. 

Zatim početkom 2021. iz Beograda stigle su vesti da je u planu uvođenje aparata za reciklažu koji će stanovnicima omogućiti da na ime donetog otpada dobiju popust za plaćanje gradskog prevoza.

Busplus odlazi u penziju, a novi sistem koji će ga zameniti doneće razne pogodnosti, nova kartica, koja će izgledati slično kao Busplus kartica, zvati Beogradska kartica i dodao da je na tenderu traženo i da se omogući dopuna novca na kartici putem reciklaže. U sklopu projekta Pametni grad, biće moguće prisloniti karticu i dobiti novac za javni prevoz ili neke druge popuste. 

Podaci Evropske službe za statistiku (Evrostat) pokazuju da Srbija ponovo koristi svega četiri odsto ukupno tretiranog otpada, dok je udeo ponovo iskorišćenog otpada na nivou Evropske unije 49,4 odsto, objavljeno je u publikaciji „Statistika i računi životne sredine“ Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Manji udeo ponovo korišćenog otpada od Srbije imaju samo Rumunija (3,5 odsto) i Bugarska (2,9 odsto), dok je Slovenija, sa udelom od oko 93 odsto, daleko iznad evropskog proseka, kao i Mađarska, sa oko 69 odsto. Hrvatska, koja ima udeo od oko 56 odsto, malo je iznad proseka zemalja EU, navedeno je u publikaciji. Podaci se odnose na 2018. godinu, poslednju koja je statistički potpuno obrađena.

Zemlje Evropske unije u 2018. godini generisale su u proseku oko 5,1 tonu otpada po stanovniku. Srbija je sa 7,3 tone po stanovniku bila iznad evropskog proseka, ali i ispod proseka Bugarske (18,5 tona po stanovniku) i Rumunije (10,4 tone po stanovniku).

Ostale tri zemlje iz regiona stvaraju manje količine otpada po stanovniku od evropskog proseka: Slovenija četiri tone, Mađarska 1,9 i Hrvatska 1,4 tone po stanovniku. Udeo ponovo korišćenog otpada u ukupno tretiranom u većini zemalja iz regiona beleži rast u 2018, u odnosu na 2016. godinu.

Još jedna od zanimljivosti jeste da u Srbiji domaćinstva „proizvedu“ 284,6 kg otpada po članu. Prema podacima objavljenim u publikaciji „Statistika i računi životne sredine“, svi sektori ekonomskih delatnosti i domaćinstva u Srbiji proizveli su u 2019. godini 66,6 miliona tona otpada, dok najveća količina (53,8 miliona tona) potiče iz sektora Rudarstvo. Procenjena godišnja količina otpada iz domaćinstava je oko dva miliona tona ili 284,6 kilograma po stanovniku.